BROJEVI U STAROM EGIPTU – I deo
Prvo na šta pomislimo kada neko pomene Egipat su svakako piramide, faraoni, pustinja i reka Nil. Monumentalne građevine (piramide i sfinge) zbunjuju i oduševljavaju ljudski rod i danas, iako su stare nekoliko hiljada godina.
Staroegipatska matematika je matematika koja je razvijena i korišćena u Starom Egiptu od 3000. godine pre nove ere do 300. godine nove ere.
Oni koji su te piramide pravili morali su da imaju neku vrstu proračuna potrebnog materijala, načina gradnje i slično. Znači u Starom Egiptu su imali prilično razvijen sistem brojeva i račun sa njima(tj.matematiku).
Najveći deo naših saznanja o egipatskoj matematici potiče iz dva izvora :
Moskovski papirus:
Autor Moskovskog papirusa je nepoznat, a otkrio ga je 1893.godine V.S.Goleničev. Danas se čuva u Moskovskom muzeju lepih umetnosti. Papirus je dugačak 6 metara,širok 8 centimetara i datira iz 1850.godine pre nove ere.Na papirusu se nalazi 25 zadataka, ali je zapis većeg dela zadataka veoma oštećen tokom vremena.
Rindov papirus:
Vrednost ovog papirusa otkrio je 25-togodišnji Henri Rind, na jednoj pijaci u Luksoru 1858.godine.Od 1864.godine papirus se nalazi u Britanskom nacionalnom muzeju u Londonu. Papirus je dugačak je 6 metara i širok 30 centimetara, a sadrži 87 matematičkih problema.Počinje rečima da je pisac Ahmes 1600. godine pre nove ere prepisivao sa drevnog spisa. Tako se pretpostavlja da original datira 2000 godina pre nove ere ili možda još ranije. Ahmesov papirus je zbirka tablica i vežbi, retorička u svojoj formi, koja je namenjena uglavnom učenju matematike.Sadrži vežbe iz aritmetike, algebre, geometrije i raznih merenja.
Hijeroglifski brojevi su nastali kada i hijeroglifi, oko 3000. pre nove ere. NJihov izgled se tokom stoleća donekle menjao (Staro, Srednje i Novo carstvo), ali osnovni oblik je ostao sličan.
Egipatski hijeroglifski sistem brojeva je decimalan, ali bez mesne vrednosti cifara. Simbol za nulu nije postojao. Hijeroglifi upotrebljavani za dekadne jedinice su sledeći:
Ovim skupom simbola su bili pokriveni svi brojevi koji su se upotrebljavali.
Primeri nekih brojeva su:
Hijeroglifi za brojeve 4622 i 276 su pronađeni urezani u kamenu u Kuarnaku 1500 godina pre nove ere, a danas su izloženi u muzeju u Luvru.
Iako nije postojala mesna vrednost cifara, određene pravilnosti pri zapisivanju brojeva su ipak postojale. Redosled kojim se pišu dekadne jedinice je opadajući, tj. prvo se pišu simboli većih dekadnih jedinica, a nakon toga manjih. Isto tako, karakteristično je da se u velikom broju slučaja, mogu naći simboli istih dekadnih jedinica napisanih u dva ili više redova. U takvim slučajevima je u prvom redu obično pisana polovina ili veći broj simbola.
